Споменик познатом пјеснику и дипломати, рођеном Требињцу Јовану Дучићу подигнут је 1997. године. Смјештен је непосредно испред главног улаза у Градски (Дучићев) парк, одмах преко пута Споменика Петру II Петровићу Његошу, тако да се овај трг назива и “Трг пјесника”.

О пјеснику

Требиње је град који има ту срећу да се у њему не само родио велики пјесник, већ и ту да је он из велике љубави према родном граду оставио Требињу пуно дарова. Дучић је био један од оних пјесника који су живјели ван свог града, али су га изузетно вољели и увијек му се са радошћу враћали. Све што је стекао као пјесник и дипломата Дучић је завјештао Требињу. Као човјек великог знања и културе који је живио у многим свјетским метрополама, Дучић је стално осјећао носталгију према свом родном крају.

Јован Дучић је рођен 17. фебруара 1871. године у Требињу гдје је завршио основну школу. Када се породица преселила у Мостар, уписује трговачку школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву 1890 -1891. године и Сомбору гдје матурира 1893. године. Предавао је кратко вријеме по разним мјестима. Као учитељ радио је и у Мостару од 1895. до 1899. године. У Мостару је био члан Друштва “Гусле”, а са Шантићем створио књижевни круг и покренуо часопис “Зора”.

1899. године одлази у Женеву на студије. На Женевском универзитету је студирао право, а потом се вратио у Србију. Године 1910. постављен је за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софију. Од 1912. године радио је као дипломата у Риму, Атини, Мадриду, Каиру и Букурешту. Након живота и рада у овим градовима 1941. године одлази у САД у град Гери (Индијана).

Дучић је тешка срца напустио свој завичај и отишао у “бијели свијет”, али му се увијек радо враћао кад год је имао прилику. Волио је своје како он каже “мило Требиње”, сањао и писао о њему, отуд се данас у Музеју Херцеговине чува његова збирка пјесама, писама…

Он не само што је завјештао све што има своме граду, него га је и у току свога живота, властитим средствима, украшавао и урбанистички и духовно. Његова жеља је била да у Требињу направи “мали цвијетни трг” те је једном приликом бродом послао зимзелено растиње из Италије у Требиње (данашњи Парк Јована Дучића). Такође бројни су и други поклони граду попут фонтане Kупидона у градском парку, фигура лавова на улазу у парк, споменика Петру II Петровићу Његошу, споменика Ослободиоцима, капител на стубу која се данас налази испред катедрале Блажене Дјевице Марије… Дучићева колекција античких споменика постављена је у Музеју Херцеговине 1996. године (70 фигура од камене пластике из Италије). У Народној библиотеци налази се Дучићева библиотека од 5.427 књига, рукописа његових књижевних дијела, коресподенције, дипломатских аката, дневника и личних предмета. Ту су углавном публикације из прошлих времена и међу њима су многе ријетке књиге које се не могу пронаћи ни у једној другој библиотеци на просторима бивше Југославије.

Умро је 1943. године у САД. Прије своје смрти оставио је тестамент у коме је исказао своју жељу да се изгради …”красна православна црква у Требињу у стилу оне у Косовској Грачаници и да се моје тело пренесе и сахрани у истој”.

На Благовијести 7. априла 2000. године остварила се посљедња пјесникова жеља када су његови земни остаци пренесени из САД и сахрањени у Требињу на брду Црквина у Херцеговачкој Грачаници посвећеној “Благовијестима Пресвете Богородице”.