Претпоставке о постојању старог града Требиња у којем је чувена краљица Јелена Анжујска имала и свој двор, смјештају га на локалитет данас у народу познат као “Бранковина” који носи име по кули Бранковића. Она је имала врло значајну улогу “куле стражаре” у старом Требињу.

Постоје записи о херцеговачком поријеклу породице Бранковић која је живјела у вријеме највећег успона српске државе у вријеме краља Милутина и Стефана Дечанског и у времену краља и цара Душана. За Бранковиће се каже да су посљедња српска средњовјековна династија која је на историјској позорници била од прве половине XIV до прве половине XVI вијека.

Кулу је изградио жупан Младен, родоначелник породице и господар Требиња и Драчевице. Презиме породице потиче од Младеновог сина Бранка по којој је кула и добила име.