Требињски Стари град је настао као потреба Турака да организују своје посједе у Херцеговини услијед великих промјена (Падом Новог и Рисна у Млетачке руке) насталих у доба ратова са Светом лигом (1683-1699).

Град је саграђен на десној обали Требишњице изнад најдубљег мјеста у ријеци, тзв. Бан-вира, који носи назив по легенди о бану који се утопио у виру.

Највеће заслуге за развој града као тврђаве носи Осман-паша, оснивач породице Ресулбеговић. Он, 1714. године започиње радове на граду које накратко прекида рат са Венецијом. Доводи мајсторе из Дубровника, а радну снагу из околних мјеста (Љубиње, Церница, Никшић). Наредне године око града је ископан хендек (канал) који је повезан са Требишњицом. За његово вријеме саграђене су “Султан-Ахмедова” и “Осман-пашина” џамија, те “сахат-кула” која и данас успјешно пркоси зубу времена.

Стари град “Кастел” је у почетку имао облик троугла који је временом заобљен, а своју коначну физиономију са кулама, хендеком и бедемима добио је у прве четири деценије XVIII вијека.

Пред улазном капијом (данашњи тунел) на зидинама се налазио покретни мост који је водио преко канала, касније затрпаног због опасности од епидемије заразне болести на савјет др Левија (1932. године).