Први пут Требиње се спомиње у X вијеку код Константина Порфирогенита, под називом Трибунија. У то доба Требиње се налазило на караванском путу који је водио из Котора и Дубровника према Босни, Србији и Црној Гори. Најстарији материјални доказ са натписом “Требиње” уклесан је надгробној плочи жупана Грда из друге половине XII вијека пронађеној у Требињском насељу Полице.

Прве урбане контуре град поприма у средњем вијеку. Најприје се налази у склопу некадашње византијске архонтије, а потом је, све до XIV вијека, центар државе Травуније која је била у саставу државе Немањића. Почетком нове ере и током средњег вијека требињски крај се развија под снажним утицајем Византије, да би у XV вијеку, након дуге државне самосталности, пао под вишевјековну управу Османског, а затим до 1918. године Аустроугарског царства. У средњем вијеку, непуних 200 година, Требиње је под влашћу Немањића, а затим је под управом Твртка Котроманића. Од 1377. до пада под турску власт (1466. године) Требиње је било у склопу босанске бановине којом су владали Косаче. Од 1466. па до 1878. године оно је под турском влашћу.

Свака од ових епоха и владара у њима остављала је траг и дала печат овдашњој култури, духовној и материјалној.

Клима