Записе о херцеговачким винима налазимо у средњем вијеку, а први контингент извезен је преко Трста у Европу 1883. године. О квалитету херцеговачких вина свједоче многе медаље које су им додјелјиване на међународним изложбама вина. Прве златне медаље додијељене су 1898. и 1900. у Бечу, 1901. у Паризу и 1903. у Лондону. Карактеристичан податак за овај локалитет јесте да су Мађари, као искусни виноградари, 1892. подигли виноградарске плантаже на 12 хектара, а нешто касније и подрум вина. Ластванским вином жилавка, изузетног квалитета, снабдијевао се хабзбуршки двор у Бечу. Пред почетак I Свјетског рата Мађари су своје винограде и подрум вина продали Шћепу Вујичићу, који наставља традицију производње квалитетних вина.

Временом су узгој и прерада грожђа постале традиција за многе требињске породице, тако да се на релативно малом простору налази велики број винограда и винских подрума.