Простор око данашњег манастира Св. Апостола Петра и Павла, заједно са некрополом стећака је подручје које је од марта 2003. године проглашено националним спомеником БиХ. Смјештен је на 7 км југоисточно од Требиња у Петровом пољу. Обухвата остатке цркве Св. Петра (IV вијек), који се налазе испод данашње цркве, саграђене 1906. године и остатке цркве Св. Павла (V вијек), обновљене 2007. године.

Данашња црква Св. Петра је типична за ово поднебље, једноставне основе и скромних димензија, са апсидом прекривеним каменим плочама, као и поплочаном унутрашњошћу и дрвеним иконостасом.

Црква Св. Павла се налази непосредно уз цркву Св. Петра, са њене јужне стране. Према доступној архивској грађи и археолошким налазима сматра се да је ова црква служила као саборни храм у коме су обављана богослужења, док је триконхос са крстионицом (откривен 2001. године) посвећен Апостолу Павлу служио за крштења и сахрањивање вјерника.

Павлова пећина

Павлова пећина се налази у брду изнад Петро-Павловог манастира. Према древном предању, у овој пећини, становнике ондашње Херцеговине је крстио Свети Павле.

Историјске чињенице су неоспорне: Св.Тит, ученик Св. Павла, крстио је народ по ондашњој Далмацији и Либурнији. Пут SCODRA-SALONA који је прве хришћане одвео у Рим, пролазио је преко подручја данашње Херцеговине, а један његов огранак водио је равницом испод саме Павлове пећине. Према Св. Епифанију, у ове крајеве Св. Павле је дошао 57. године, а Св. Лука 58. године. Археолози су трагове првих хришћанских заједница открили у близини Павлове пећине – у мјесту Панику, у оквиру античког урбаног комплекса у којем је , у композицији подног мозаика, приказан Орфеј који на десној руци има три знака крста.

Према предању, вода из Павлове пећине помаже нероткињама и дјевојкама које су “закасниле” са удајом.