Према подацима са којима располаже библиотека, 1953. године донесен je акт о оснивању Народне библиотеке у Требињу.
Тада joj je на коришћење додијељен простор у Штросмајеровој улици. Од те године Народна библиотека у Требињу дјелује као самостална установа.

 Народна библиотека у Требињу je 1963. године имала књижни фонд од 7.000 књига.

Тада je имала организоване три покретне библиотеке и једно подручно одјељење у Ластви.

Колико су joj дозвољавале могућности, развијала je пропаганду књиге у насељима, посебно у школама и посвећивала пажњу раду са дјецом-читаоцима. Наредне године имала je фонд од 8.000 књига, a започето je и сређивање фонда пo систему УДК.

 Иако je Народна библиотека у Требињу од свог оснивања имала проблема са расположивим простором, они су постали још већи с обзиром на чињеницу да се у њеном власништву нашла спомен-библиотека великог пјесника Јована Дучића. Фонд приватне библиотеке требало je смјестити у ионако скучен простор којим je располагала Народна библиотека у Требињу. Савјет за културу Народне Републике Босне и Херцеговине je 1963. године са Народним одбором општине Требиње склопио уговор о сређивању те библиотеке. Том послу приступило je четрнаест библиотекара из Босне и Херцеговине, уз помоћ двоје колега из Београда који су присуствовали сређивању фонда.

Библиотека je 1980. године, поново пресељена у нове просторије које су се налазиле у склопу требињског Дома културе. И овај смјештај био je само привремено уточиште за књижни фонд Народне библиотеке у Требињу.Године 1994. те просторије дате на коришћење Академији ликовне умјетности и Факултету за производњу и менаџмент. Библиотека je поново пресељена, овај пут у приземље зграде која се налази у улици Луке Ћеловића.

Из доста просторно повољних дијелова Дома културе премјештена je у приземље једне добре, старе зграде у центру града. Нове просторије су адаптиране, реновиране, али су далеко од потреба Народне, и уз њу, Дучићеве библиотеке…

Народна библиотека добија нову зграду и званично je отворена 04. новембра 2006. године.

500 м² расположивог простора, омогућава не само адекватан смјештај књижног фонда, већ и одвијање културних манифестација. Ha тај начин она је постатала истинско културно језгро Херцеговине и стјециште љубитеља књиге и писане ријечи.